Intervju s legendarnim Strukom!

Kada se priča o regionalnim Hip-Hop izvođačima, nema ih puno koji se mogu pohvaliti sličnim opusom, kvalitetom i stilom koje pod pojasom nosi Ognjen Kostić, poznatiji kao Struka. Od ranih dana u Bassivityu pa do osnutka Honey Money Gang labela, ostao je beskompromisan, inteligentan i odan kulturi, te kroz karijeru dugu 25 godina ispisao stranice povijesti regionalnog Hip-Hopa. Donosimo vam ekskluzivni razgovor s jednim od najboljih.

 

Kroz karijeru si imao mnoštvo dobro poznatih hitova. Je li bilo slučajeva u kojima si znao da će pjesma postati hit i prije nego što si ju objavio?  

Uglavnom je bilo obrnuto, pesme od kojih sam očekivao više, prolazile su slabije kod publike, a dešavalo se da neke od kojih ništa nisam očekivao postanu hitovi. Npr, “Igra je kurva” je jedna od tih pesama. Završila je na kompilaciji “Ulice” jer sam je izbacio sa albuma. Nisam mislio da je loša pesma, nego mi se u tom momentu nije uklapala u zvuk koji sam želeo za album. Sa druge strane, nisam mislio ni da je hit. Nakon što su ljudi odlepili za pesmom, ubacio sam je i na album. Do današnjeg dana, ta pesma je verovatno u top 5 mojih pesama po popularnosti. Ne umem da prepoznam hit verovatno zato što ne doživljavam muziku na taj način, nebitno mi je da li će se svideti ljudima, bitno je samo da se sviđa meni.

 

U zadnje vrijeme si sudjelovao na više suradnji (Valid, Burky, Tibor, Shea) i ljudi su najčešće posebno nahvalili upravo tvoje strofe. Jesi li ostao iznenađen količinom podrške koju ti ljudi i dan danas iskazuju?

Ne znam, drago mi je svakako, ali mislim da su i ostali pokidali na tim pesmama, ali da nisu dobili svoje cveće. Iskreno, smara me ta pristrasnost, smara me kada ljudi navijaju za svog omiljenog repera, nije ovo jbn fudbal. Zbog takvog pristupa muzici, imamo situaciju da mnogi talentovani ljudi ostaju podcenjeni i prolaze ispod radara. Npr. ljude koje si naveo uglavnom slušaju drugi reperi i to oni sa istančanim osećajem za sve aspekte hip hop craftmanstship-a, ti likovi su too advance za prosečnog hip hop fana.

 

 

Postoji li šansa da ikad vidimo novi Strukin projekt, u formi EP-a ili LP-a?

Možda, ali trenutno tako nešto nema smisla za mene, a verujem ni za druge koji se bave muzikom na način na koji se ja bavim. Rad na albumu zahteva dosta vremena i energije, a ako ćemo da budemo iskreni, pravi hip hop, ili kako već želiš da ga nazoveš, ne pravi pare. Ne radim ovo zbog para, ali pare plaćaju račune. Bilo bi previše sebično i neodgovorno kada bih zapostavio posao koji me zapravo plaća zbog svoje ljubavi prema muzici. Moja deca ne smeju da trpe zato što tata hoće da se igra repera.

 

Sa kojim producentom si najviše volio raditi, a sa kojim bi volio nešto napraviti u budućnosti?

Sa Ludom, on je moj brat za života što se kaže. Iskreno, uživao sa radeći sa svima, sada mi padaju na pamet još Marvel, Mystee, Mrzovoljno oko, Oneya, Dada, Coby, LHS… Što se tiče budućih saradnji, Flowdeep, Raid.

 

Koliko je bilo teško ostati vjeran svojem autentičnom stilu kroz sve ove godine, a u isto vrijeme evoluirati svoj način pisanja i odabir tematike? 

To valjda dolazi prirodno, ako se trudiš da ostaneš van svoje komfor zone i obuzdaš svoj ego. Potrebno je da znaš zašto si tu. Ja sam ovde jer volim muziku i bavio bih se njom i kada me niko ne bi slušao jer uživam u kreativnom procesu. Verujem da kada tako razmišljaš, imaš potencijal da sazriš i kao čovek i kao muzičar.

 

 

Koji američki izvođači su na tebe imali najviše utjecaja?  

Dogg Pound. Daz i Kurupt su najbolji duo u hip hopu ikada, po mom mišljenju. Pritom je Daz i u top 5 west coast producenata.

 

Kako si došao do odluke da prestaneš nastupati?

Hip Hop je sport za mlade. Ja nastupe doživljavam ozbiljno i smatram da moraš da budeš i u fizičkoj i u psihičkoj formi da bi mogao da pružiš svoj maksimum. To zahteva vreme i rad, a kako su godine prolazile, ja sam imao sve manje slobodnog vremena.

 

Što smatraš da bi novi regionalni hip hop izvođači morali danas raditi kako bi rasli kao umjetnici i dosegli nivo koji će im omogućiti da “izađu iz hooda”? 

Mislim da to što ćeš da porasteš kao umetnik ne mora da znači da ćeš “izaći iz hood”-a. Nažalost, živimo u društvu gde nikoga nije briga za umetnost, ljudi još uvek slušaju Đanija i Daru Bubamaru u 2025. godini. Klinci slušaju istu muziku koju gotive njihove strine i ujne. Tako da će tvoj umetnički rast pre da te sputa nego da ti pomogne u tvojim namerama da, kako kažeš, izađeš iz hood-a. Drugim rečima, iz hood-a ćeš izaći ako napraviš pare, tako da ili pravi muziku koju će ljudi slušati i zaboravi šta ti voliš i smatraš dobrim, ili se zaposli.

 

 

Što bi naveo kao najvažnije, ključne trenutke tvoje glazbene karijere? 

To su trenuci koji zapravo nemaju veze sa muzikom, već sa mojim ličnim rastom. Bavljenje muzikom mi je pomoglo da izađem iz balona u kom sam živeo, da očvrsnem, da naučim da artikulišem svoje emocije, pomoglo mi je da spoznam sebe i naučim da čitam i razumem ljude iz svih socijalnih sfera. I da imam sex hahaha…

 

Za kraj, imaš li neku poruku za sve ljude koji vole tvoju glazbu? 

Iskreno, ne. Možda bi trebalo da kažem nešto tipa hvala vam bla bla, bez vas ne bi bilo mene, ali to je bullshit. Ja njima dajem muziku, tako da bi neko rekao da bi oni trebalo da budu zahvalni meni. Međutim, ni to nije tačno jer muziku ne stvaram za njih, već za sebe, a ako zaista volite hip hop, onda učinite sebi uslugu i podržite svog omiljenog artsta, idite na Spotify, Deezer, kupite kartu, merch i omogućite mu da stvara i deli novu muziku sa vama.

 

Srčano zahvaljujemo Struki na razgovoru. Svakako uzmite njegov savjet i podržite vašeg omiljenog umjetnika. Zapratite Honey Money Gang na Youtube-u i Instagramu, kako biste ostali u toku s najnovijim izdanjima. Strukin album “Muzika Iz Podruma” možete nabaviti na vinilu preko Dirty Old Shopa.